Na jednome dvoru, u vremenu mnogo prije ovoga, razgovaraju kralj-mudrac i njegov vjerni sluga:

Sluga: Gospodaru, u zadnje vrijeme priča se da jako volite kockati. Da li je to istina? Da li ste zaista kockar?

Kralj: Naravno da jesam, od trenutka kada sam došao na ovaj svijet.

Sluga: Kako to mislite, gospodaru? Zar ne piše u zakonu, Vašem zakonu, da je kockanje zabranjeno i da se kažnjava smrću.

Kralj: Da, istina je. Svako kockanje novcem i materijalnim sredstvima je kažnjivo zakonom.

Sluga: Vaša Visosti, oprostite mi na mojoj neukosti, ali ja Vas ne razumijem. Onda Vi niste kockar?!

Kralj: Jesam, veliki sam kockar. Cijeli život jedna je velika kocka, jedna nepredvidljiva i hazardna igra. Svaki novi dan donosi nam nešto novo, i ne može se predvidjeti njegov tok, sve dok dan ne završi i sunce zađe. Tek se tada možemo osvrnuti na ono što je prošlo, i zaključiti da nam je dan bio dobar ili loš.

Sluga: Mislim da Vas sada razumijem, Vaša Visosti.

NAPOMENA:

Ovu kratku priču napisao sam za svoj prvi blog anarchy4all.bloger.index.hr, a dio je e-knjige “Misli duhovnog anarhista”, koja se može besplatno naručiti preko e-maila libertas.nova@yahoo.com ili kristijan.kus@gmail.com!

Više o knjizi pročitajte na linku Misli duhovnog anarhista!

Oglasi